Dan je bio prohladan za ovo doba godine, ali sunce je i dalje sijalo visoko na nebu. Alexis uze dzemper i krenu napolje ne bi li uhvatila zadnje zrake sunce ove jeseni za svoju bledi ten. Kretala se nasuprot koloni ljudi koji su se gurali grabeći na časove. Ona obori glavu nadajući se da je niko neće primetiti ali njenu crvenu kosu je bilo nemoguće sakriti, te je jedan drug iz Ravenclaw-a povuče za ruku.
- Alex, mislim da je učionica u onom pravcu. McGonagal-ovoj ćeš faliti danas - dobaci uz osmjeh.
- Pozdravi je za mene Frede,dušo - spretno se izvuče iz njegovog stiska i preskoči podzid koji je delio od slobode.

Sovarnik je bila njena prva stanica gde je dočrka njena Evelin sa tri pisma i nekim važnim informacijama zbog kojih se Alexis namršti.
Mehanički ubaci hranu sovi, pomazi je po kljunu i izadje napolje. Malo hladnog vazduha joj je trebalo, te ona ode do jezera i pruži se po travi. Nije ni primetila koliko je vremena prošlo dok ne začu ubrzane korake.

-Alex, opet si propustila preobražavanje - tiho prošaputa Ana dok se spuštala na travu pored svoje drugarice. Alexis na to samo otpuhnu ne trudeći se ni da odgovori.
- Ima mnogo važnijih stvari od toga, draga - ipak dodade i zagleda se u jezero. Voda se mirno talasala ali nekako zlosutno, ili se bar njoj tako činilo. Alexis jeste bila malo paranoična osoba, ne baš paranoična već recimo ishitreno je reagovala i svaki sukob je rešavala štapićem. Ali ovih dana dana je bila neobično mirna.

Nešto čudno se dešavalo, osećala se napetost u vazduhu danima i Alexis je to primećivala više od drugih. Imala je svoje izvore van zamka, ljude koje je upoznala za vreme mnogobrojnih izleta u Hogsmead-u svih ovih godina. Do nje su došli neki tračevi o podeljenosti Ministarstva, o slugama Onog-ko-se-ne-smije-imenovati i racijama, ali i dalje je sve bilo na nivou glasina. Ona je oprezno osluškivala svaki razgovor iole važnijih čarobnjaka i koristila svaku priliku da se iskrade do Veprove glave. U Hogsmidu je postalo previše opasno slobodno se kretati pa je Alexis koristila tajne prolaze i senke u svojim pohodima. Šuškalo se i da je Dumbldor odustao, da je previše star za bilo kakve borbe i iako ona nije htela da poveruje u to ipak nije mogla da objasni njegovo odsustvo i ne činjenje apsolutno ničeka po pitanju Voldemora.

Zbog svega toga je bila napeta, zbog toga je izbegavala časove jer se nije mogla koncentrisati ni na šta drugo osim na saznavanje što više informacija. Uvek se nadala da je stvorena za nešto više od škole, knjiga i preobražavanja igle u šibicu. Drugi su se uvek zezali da ako Alexis nešto ne zna, onda zna čoveka koji ima informaciju i doćiće do nje. Ona bi se samo nasmejala na tu šalu, i potapšala gomilu produženih magičnih ušiju za prisluškivanje koje je uvek nosila sa sobom.